Сажетак: Неоргански везиви су се појавили као кључни правац за развој будућег каливског материјала у области ливења, због њихових ниских мириса, побољшаних услова рада и релативно ниским трошковима. У поређењу са органским везивима (као што су везива хемијских смола), неорганским везива показују слабију чврстоћу везања, осетљивије су осетљивије на влажност заштите животне средине, а рециклирање половних песка са органским везивима је изазовнији, што ограничава њихову широку примену. Овај рад преиспитује истраживање и статус примене неорганских везива (посебно силикатних неорганских везива) и њихове методе очвршћивања у ливењу, разматра истраживачки напредак фосфатног неорганског везива и неорганских везива за 3Д штампање и пружа дубинску анализу кључног питања у примени неорганских везива. Коначно, рад предлаже развоја перспектива неорганских везива за ливење.
Кључне речи: неоргански везиви; Силикати; Фосфати; 3Д штампање; Половне рециклирање песка; Развојни трендови
Греен пешчани ливење је примарни поступак метода за производњу ливеног челика, ливеног гвожђа и обојених металних одливаца, која чини 70% -80% укупне производње ливења. Везива, као основни материјали за ливење у ливењу зеленог песка, одговорни су за повезивање оригиналног песка или рециклираног песка да би формирали пешчане калупе или језгре. У зависности од врсте и примене везива, ливење зелене песка може се категорисати у глине мокри песак, сулени органски везник и силикатни песак неорганског везивања.
Глинени мокри пешчани ливење се интензивно користи у производњи ливеног гвожђа и малих делова ливених челика због своје ниске цене, једноставног процеса и кратких производног циклуса. У 1940-има, везиви смола су уведени у индустрију ливења због своје високе чврстоће, добре површинске квалитете песка (језгра) и рециклабилност коришћеног песка и брзо се примењују у процесу ливења зеленог песка, широко се користи у производњи ливеног челика и обојеног метала. Процес песка Силикатни неоргански вео је запослен од 1950-их због своје ниже трошкове, високог рефракције, побољшаних радних услова и лакоће рада и првенствено се користи у производњи ливених челичних делова.
Органски вео (смола) Процес песка ствара иритантне штетне гасове током мешања, ливења и језгра и језгра, загађујући животну средину и наштетити здрављу радника за ливење. Са све већом строгошћу прописа о заштити животне средине, радници ливења почели су да се фокусирају на развој и примену еколошки прихватљивих неорганских везова, посебно побољшања и савршенства у силикатној неорганском везу, у нади да ће заменити процес органског везивног песка.
Развој силикатних неорганских везива проћи је отприлике четири фазе: гас угљен-диоксида који пуше очвршћивање воденог стакла Песак, учвршћивање учвршћивања воденог воденог песка, течно органски естер водно стакло самочвршћивање песка и нови силикатни песак учвршћивање силикационог века. Тренутно је угљен-диоксид гас који пуше очвршћавање воденог стакла и течног органског естера Стаклено стакло самочвршћивање се користи у производњи ливених челичних делова, док се нови силикатни неоргански везник се углавном користи у одливама легура алуминијума.
Последњих година, у светлу одличних перформанси и потенцијала фосфатног неорганског везива, истраживачи су почели да истражују своју пријаву у ливењу. Слично томе, због заштите животне средине и продукцијског окружења, развој и наношење неорганских везива за 3Д штампање постало је истраживачка хотспот, чији је циљ да замене тренутно широко коришћене Фуранске смоле и фенолне сурганске везиве.